ѝглица ж (дем. од игла) 1. игла. – Ка(д) до̀вршӣш ши̏т, забо̀ди ѝглицу у кушѝнић. 2. врста ситне плаве рибе. – Ју̏тро̄с и̏глӣца̄ колико̀ хоћеш. – врсте иглица: ѝглица ши̏ћа̄ игла за шивење. – Забо̀ла ми се у̀ прс ѝглица ши̏ћа̄. ѝглица гла̀вичата̄ игла с главицом, прибадача. – По̀нтаћу рука́ве с ѝглицама гла̀вичатије̄н. ѝглица о(д) сику̀реце̄ игла која се затвара, а служи по потреби мјесто копче или дугмета, нпр. на сукњи. – И̏ма̄ј ва̏зда у̏за̄ се по јѐдну ѝглицу о(д) сику̀реце̄ за нѐ да̄ј Бо̏же. ѝглица од рекама́ва̄ња игла за вез. – Ѝглица од рекама́ва̄ња и̏ма̄ ши̏ре̄ у̏ши за удије́ва̄ње ко́нца. изр. ста̑т на ѝглицама бити нестрпљив, узнемирен у журби или у очекивању некога или нечега. – Ја̑ о̑ди сто̀јӣн на ѝглицама и че̏ка̄н, а о̀на и забо̀равила да и̏ма̄ до̑ћ.