Рјечник дубровачког говора

ѝжђес, -ѐде̄н свр. (и: ѝжђести) I. извући конац из игле. – Ѝжђешћу би̏јелӣ ко̀нац, а у̀ђес жу̑тӣ. II. ѝжђес се остати без конца (кад се конац извуче из игле). – Ижђѐла ми се ѝглица, уђѐди ми је!