Рјечник дубровачког говора

избли́хат, ѝзблӣха̄н свр. I. испрљати нешто. – Је̏дӯћи та̀ко̄ нѐсмотрено, избли́хаћеш на̏пицу. II. избли́хат се испрљати се нечим приликом јела или иначе. – Ако се ѝзблӣха̄ш, не̑ма̄ш у чѐму по̑ћ на̀дво̄р.