изва́њштина ж (најчешће у мн.) (и: изва́нштина) нешто несвакидашње, необично (нпр. јело, ствар). – У̀ мене не̑ма̄ изва́њштӣна̄ него је̏ђи што̏ ти се да̑. изр. чѝнит изва́њштине не понашати се као други издвајати се начином живота и неким својим поступцима од других. – Тро̀шӣн ко̀лико мо̀гу, а не чѝнӣм изва́њштине.