извѐнтат, -а̄н свр. (тал. inventare) I. 1. измислити, пронаћи, изнаћи нешто ново. – Ко̀ зна̑ што̀ ће јо̏ш у свије́ту извѐнтат? 2. измислити и проширити неку неистину, лаж. – О̑н ни̏шта ни́је нѝ чуо нѝ видијо, све̏ је извѐнто̄. 3. (тал. ventare) провјетрити нешто. – Отво̀ри фу̀њестру и извѐнта̄ј ка̏мару! II. извѐнтат се извјетрити. – Јѐдва се во̑њ о̀д рибе̄ извѐнто̄.