ка́дит, ка̑дӣн несвр. I. 1. димити нешто. – „Што̀ ти о̀но̄ ви̏сӣ у комѝна̄ти?” – „Ка̑дӣн ме̑со.” 2. непрел. кад удара у нос неугодан, оштар мирис. – Што ка̑дӣ ѝз бро̄ка̄ о(т) смѐтлишта! 3. прекомјерно пушити. – Сјѐдӣн у̏ре ѝ уре на јѐдно̄му мје̏сту, а сви̏ около̀ мене ка̑дӯ. 4. подилазити некоме, ласкати некоме, обасипати некога хвалама, а све то из рачуна. – Та̑ му је же̏нска̄ ка́дила до̀ смрти, а о̑нда је све̏ редѝтала. II. ка́дит се излагати се диму или неугодном мирису. – Че̏ка̄н те и ка̑дӣн се на о̀вему смра́ду.