кала̀ма̄р, -а́ра м (тал. calamaio) 1. мастионица, тинтарница. – На̀ свако̄му таволи́ну сто̏јо̄ је по јѐдан кала̀ма̄р. 2. лигањ. – Би̏ће вечѐрас фре̏шко при̏ганијех калама́ра̄. изр. по̀срат се (некому) у кала̀ма̄р замјерити се некоме. – Кад је то̑ ре̏ко̄, ба̏ш ми се по̀сро̄ у кала̀ма̄р!