ланда̀рат, -ан несвр. (и: ла̀ндрат) I. тумарати тамо и овамо, проводити вријеме у скитњи. – Ѝзӣђе̄ из о̀фиција, па ма̏ло ланда̀ра̄ с кумпа̀нијо̄м по гра́ду. – Ка(д) па̀са̄ ље̏то, па̀саће ван и ланда̀ра̄ње, о̑нда ва̀ја̄ ли̏бро у̏ рӯке. II. ланда̀рат се напољу се без икакве потребе излагати хладноћи, шетати се по хладноћи. – Ла̀ндра̄ш се по о̀вему вје̏тру у̀ то̄ ка̀путића!