Рјечник дубровачког говора

ма́мит, ма̑мӣн несвр. I. 1. изазивати у некога немир, дражити некога, човјека или животињу. – Ма̑мӣш дије́те, а јѐдва сан га уми́рила. 2. навлачити некога на нешто обећањима или иначе. – Пу̑ста̄ па̀ра га ма̑мӣ па би за̀ њӯ све̏ учѝнијо! – Са̏мо те ма̑мӯ и да́вају три̏ста обећа́ња̄, а на ко́нцу ни̏кому ни̏шта! 3. извлачити од некога нешто, измамљивати нешто. – Ти̑ јо̏пе̄ о̀д ма̄јке̄ ма̑мӣш со̑лде за гулоза̀рије! II. ма́мит се бити узнемирен, нервозан, немиран због нечега. – Ако ћеш се ма́мит, не́ћу ти ни до̀лазит!