ма̀ђија ж ген. мн. ма̏ђӣја̄ (тал. magia) чини. – Ту̑ посрије́ди мо́рају би̏т ма̀ђије. изр. чѝнит ма̀ђије стварати чуда, обављати нешто што је невјероватно, опсјењивати некога нечим. – Ти̑ чо̀вјек чѝнӣ ма̀ђије кад у она̀ко̄ ма̏ло вре̏мена фи̏не̄ све̏ по̀сле.