набу́бат, на̀бӯба̄н свр. I. 1. изударати некога. – До̀бро су га набу́бали, не̑ће му ви̏ше до̑ћ на̏ паме̄т чѝнит лупежа̀рије. 2. научити нешто напамет. – Ка(д) смо хо̀дили за̏једно у̀ шко̄лу, набу́бо̄ би сва̏кӯ лецѝјо̄н, а ма̏ло је што̏ о̀(д) тега̄ разу̀мијо. II. набу́бат се добро се најести. – У̀ Ма̄ло̄му Сто̀ну смо се набу́бали ка̏менӣца̄ и набу́мбили пѐљешко̄га цр̏но̄га.