Рјечник дубровачког говора

обр̀стит, о̀брстӣн свр. (осим за животињу каже се и за човјека, нарочито дијете) кријући појести много или све што је било одређено да дуже траје или намијењено већем броју људи. – У̀вӯко̄ се у су̀фит и обр̀стијо ци̏јелӣ вије́нац о̀скорӯша̄.