/ па̏ме̄т / изр. ста̏вит се у̀ паме̄т опаметити се. – Ста̏ви се, си̑нко, у̀ паме̄т, није́си ви̏ше лу̑до̄ дије́те! до̀зват се па̏мети опаметити се. – Ка̏сно се је о̑н до̏зво̄ па̏ме̄ти. сме̏тнут с па̏ме̄ти заборавити нешто. – Би́ла сан то̑ са̀свијен сме̏тла с па̏ме̄ти. до̑ћ на̏ паме̄т сјетити се нечега. – До̀шло ми је на̏ паме̄т да хи за̀зове̄мо испо(д) фу̀њестре̄. сра̑м по̏д ноге, па̏ме̄т у̏ гла̄ву изрека која се у одређеним случајевима чује у Дубровнику. лу̑да̄ па̏ме̄т каже се кад неко уради нешто што није паметно, заборави нешто урадити и сл., углавном у случајевима кад памет изневјери. – Лу̑да̄ па̏ме̄ти, ма ка̏ко сан мо̏го̄ то̑ забо̀равит! – Ко̀ зна̄ ђе̏ ће га о̀двес њѐгова лу̑да̄ па̏ме̄т?