па̀на̄та ж (тал. panata) каша од круха. – Дви̏је га̀летице ску̏ха̄н у во̀ди, ста̏вӣн ка̑п у̏ја и е̏то ти па̀на̄те̄ за пр̏сте ли́зат. изр. ѝзјес па̀на̄ту у служби добити отказ својом или туђом кривицом или пасти у нечију немилост, па због тога трпјети посљедице. – Ѝзијо је о̑н у̀ пунице̄ па̀на̄ту, не̑ће јон ви̏ше у̀ кућу ла̀ко присту́пит. ску̏хат не̏кому па̀на̄ту некоме нешто неваљало иза леђа урадити, тако да овај трпи посљедице. – Не̏ко му је ску̏хо̄ па̀на̄ту па су му ди̏гли слу̀жбу.