Рјечник дубровачког говора

са̀лдат, -а̄н свр. 1. заварити неки метал. – Но̀сила сан Са́нту ла̏ма̄ру да ми са̀лда̄ ка̀лдају, па ми је ре̏ко̄ да нѐ може. – У̀зми о̀нӯ са̏лда̄нӯ пѝњату па у̀ њӯ у̀ли ма̏ло во̀де̄! 2. платити, изравнати рачун. – Не́ћу ѝмат ми̑ра док не са̀лда̄н ра̀чӯн за̀ кућу.