Рјечник дубровачког говора

само̀жив, а, -о придј. онај који само о себи води рачуна, који гледа свој интерес, који је сам себи довољан. – Она̀ко̄ само̀жива чеља̀дета у живо̀ту није́сан ви̏дијо.