Рјечник дубровачког говора

само̀живац, -ӣвца m ген. мн. само̀жива̄ца̄ човјек који је довољан сам себи и који све подређује својим потребама не осврћући се на друге. – Та̀ко̄ се мо̏же пона́шат са̏мо само̀живац ко̀јему за̀ никога ни́је ста̏ло.