Рјечник дубровачког говора

та̀пӣт, -и́та м (тал. tapeto) 1. ћилим, саг, тепих. – Да̀наш ћу ишибѝкат тапи́те. 2. дебљи прекривач за сто који не служи као столњак за ручавање. – Тр̀пеза је би́ла покривѐна тапи́тон с рѐсицама.