Рјечник дубровачког говора

та̏ра ж (тал. tara) 1. одбитак приликом вагања, који се односи на амбалажу у којој се нешто важе. – Кад о̏дбије̄ш та̏ру, о̀стане̄ малоïви̏ше̄ от ки́ла. 2. кривња, кривица. – На̀ мене је па̏ла та̏ра што да̀нас ни́је о̀бјед на̏ врије̄ме.