Рјечник дубровачког говора

уваљи́ват, ува̀љӣва̄н несвр. I. утрпавати некоме нешто, гурати. – Нѐмо̄ј ми ва̏зда уваљи́ват не̏што што̏ не̏ ваља̄! II. уваљи́ват се утрпавати се некоме или негдје. – Ако ме зо̀ве̄ш, до̑ћу, а не́ћу се са̑м уваљи́ва(т).