Рјечник дубровачког говора

угла́бат, у̀гла̄ба̄н несвр. жуљати (нпр. ципеле). – Ли̏јева̄ ми је до̀бра, а де̏сна̄ ме цре̏вја у̀гла̄ба̄. – У̏ске су ти цре̏вје па ти се од угла́ба̄ња чѝнӯ жу́ји.