Рјечник дубровачког говора

у̀дарат, -а̄н несвр. 1. свирати на неком инструменту. – О̀на ли̏јепо у̀дара̄ пјана̀форат. – Му̏жика у̀дара̄ у Гра́ду. 2. израстати (кад биљци избијају младике). – У̀дарајӯ мла̀дике по ста̀блима. 3. заударати на нешто, имати неугодан мирис који указује да је нека намирница и сл. покварена. – О̑ди не̏што у̀дара̄. – Ме̑со ма̏ло у̀дара̄. – О̀ва̄ ја́ја у̀дарајӯ ко да су ста̏ра. изр. у̀дарат у̏ очи сметати очима. – У̀дара̄ ми у̏ очи рѝфлес о̀(д) сӯнца.