у̀жећ, ужѐже̄н свр. I. упалити нешто. – Ужѐжи ѐлетрику у коми́ну! – Ужѐгли су ве̏ликӣ о̀гањ на Зве́ковици. II. у̀жећ се 1. каже се кад се осјети велика врућина у организму. – Ужѐгла ми се гла́ва по о̀вему си̑лно̄му су̑нцу. 2. планути, наљутити се и праснути на нешто. – Ужѐже̄н се кад ви̏дӣн ко̀је̄ су у̏ре, а о̑н дри̑ха̄. 3. каже се кад се сланина, масло или нека слична намирница поквари на високој температури. – Ла̑рдо се ужѐгло о̀д велике̄ врућѝне̄.