фѐрмат, -а̄н свр. (тал. fermare) I. 1. зауставити некога. – Фѐрмали смо јѐдан а̏уто на Ду́пцу и та̀ко̄ арѝвали у̏ Гра̄д. 2. стати, зауставити се. – Бо̑г ван до̑, фѐрма̄јте ми о̑ди да се искр̀ца̄н! – Фѐрмали су би̑ли тра̀нваји, јер је нѐстало стру́је̄. 3. престати. – Фѐрма̄ј ви̏ше лу́пат по̀ скалама! II. фѐрмат се зауставити се, стати. – Тра̀нвај је лѐтијо од ошпеда́ла до̀ Пӣла̄ и јѐдва се ту̑ фѐрмо̄.