фѐро̄, -а́ла м фењер. – У Ду̀бро̄внику су с јѐдне̄ ѝ з друге̄ ба́нде̄ Пла̏це̄ би̑ли фера́ли. – Сјѐдали смо на Порпо̀рели испо(д) фера́ла. изр. др̀жат некому фѐро̄ бити присутан нечему што други ради, гледати нешто, „свијетлити” некоме. – Учѝнӣ то̑ са̑м, нѐ мо̄ра̄ ти ни̏ко др̀жат фѐро̄! – Јѐси ли ње̏га во̀дијо са̏ собо̄н да ти др̀жӣ фѐро̄?