Рјечник дубровачког говора

фе̏ста ж (тал. festa) 1. свечаност. – Би́ла је ве̏лика̄ фе̏ста кад је пр̀ва̄ фѐра̄та арѝвала у̀ Грӯж. 2. (само у мн.) празник (Божић, Нова година, Ускрс). – За̀ феста̄ ће ми до̑ћ и дјѐца. – Ви̏ђећемо се о̀ фестама. изр. учѝнит фе̏сту некому обрадовати некога или обрадовати се некоме. – Кад го̏ј до̑ђе̄мо у̀ њӣх, у̀чинӯ нам фе̏сту. – Сва̏ка̄ сѝтница ми чѝнӣ фе̏сту.