фѝгӯра ж лик, личност, појава у позитивном и негативном смислу. – Не̏ зна̄ш ти̑ ка̀ква је то̑ фѝгӯра! (негативно) – О̑н је ва̏зда би̏јо фѝгӯра, сва̀к му је ди̏зо̄ кло̀бӯк. (поз.) изр. фѝгӯра по̑рка особа која је склона рђавим поступцима, подмукла, некарактерна. – О̀ставијо ме је на̏сре(д) мора без веса́ла̄, фѝгӯра по̑рка! учѝнит гру̑бӯ фѝгӯру оставити својим понашањем лош утисак на некога. – Ка(д) сан га ви̏дијо, о̏дма ми је учѝнијо гру̑бӯ фѝгӯру. ста̑т за фѝгӯру каже се за некога или нешто што служи само за украс. – Ста̏вили су за фѝгӯру у вѐтрӣну јѐдан кѝне̄шкӣ ва̑з. – И̏ли ми помо̀зи или нѐ сто̄ј ту̑ са̏мо за фѝгӯру!