Рјечник дубровачког говора

ха̏бав, а, -о придј. (и: ха̏ба̄в) прљав. – На̀ себи је ѝмо̄ ха̏бавӯ би̏јелӯ ко̀шуљу. – У̀лазӣш ми у̀ кућу ха̏бавијех цре̏ва̄ја̄! – Ва̏с си ха̏бав!