Рјечник дубровачког говора

хала́кат, -ха̀ла̄ка̄н несвр. (и: ха̀ла̄че̄н) викати, бучно наступати. – Не хала́чите ка(д) се ста̀ријӣ одма́рају! – По сву̀ но̄ћ пја́нчине ха̀ла̄чӯ кро̀з улицу. – Слу̏ша̄н хала́ка̄ње мула̀рије̄ на̀ улици и не мо̀гу за̀спат.