Рјечник дубровачког говора

хр̀дат, хр̏да̄н несвр. 1. тући некога јако и немилосрдно. – До̑ђе̄ о̑н до̏ма пја̏н па хр̏да̄ жѐну и̏ дјецу. 2. лупати стварајући при том велики штропот. – Ко̏ то̑ та̀ко̄ хр̏да̄ с вра́тима? – Ка̀кво је то̑ хр̀да̄ње по̀ скалама? – От хр̀да̄ња су се сва̏ вра́та раскѐнтрала.