хр̀кат, хр̏че̄н несвр. (и: хр̏ка̄н) 1. испуштати једнолично или у варијацијама глас за вријеме спавања. – Ка(д) спа̑ва̄, о̑н страхо̀вито хр̏че̄. 2. дубоко спавати. – Ти̑ бла́жено хр̏че̄ш и нѐ чује̄ш да се сва̏ ку̏ћа тре́се̄ о̀д вјетра. – Тво̀је се хр̀ка̄ње чу̏је̄ до у̀лазнијех вра́та̄.