цу̏кар м (тал. zuccaro) шећер. – У са̀кету и̏ма̄ јо̏ш ма̏ло цу̏кара. цу̏каро д’о̑рѕо пржени шећер којим се заслађује чај или служи за прављење колача; у сластичарницама се овакав шећер продавао у облику четвртастих, плоснатих, прозирних, као да су од меда, плочица. – У̀чини се цу̏каро д’о̑рѕо па се со̀ тијен по̏лије̄ до̑бош-то̑ра.