Рјечник дубровачког говора

че̏ља̄д зб. им. (и: че̏ја̄д) скупина људи. – Цр̏ква је би́ла пу̏на че̏ља̄ди и̏з гра̄д и са сѐла. – О̀(д) сӣлне̄ че̏ја̄ди се ни́је мо̀гло ни присту́пит.