Рјечник дубровачког говора

чѝнит, -ӣм несвр. I. 1. радити нешто. – Ка(д) што̏ чѝнӣш, бр̏зо па̀са̄ врије́ме. 2. правити нешто. – Чу̏ли смо да о̀ни чѝнӯ ку̏ћу у Ла́паду. 3. радити у смислу запослења, професије. – „Што о̑н чѝнӣ?” – „О̑н је импјѐга̄ на̀ ба̄нци.” 4. глумити у позоришној представи, представљати. – Ко̏ у̀ престави чѝнӣ од Је́ле̄ Кона̀во̄ке̄? изр. чѝнит ка̑зе претјеривати у нечему, превише нечему давати значај. – О̀ни су та̀ка̄ че̏ја̄д, о̀(д) свачега чѝнӯ ка̑зе. чѝнит о̀т камена̄ра (професу́ра, су́ца, аво̀ка̄та итд.) бавити се неким послом за који, по правилу, није професионално опредијељен, мада се оваква конструкција, истина рјеђе, чује и кад је то нечија професија. – Чѝнијо је ду̏го от професу́ра у На̀утици. – Ти̑ у о̀во̄н ку̏ћи чѝнӣш от кама̀рије̄ре̄. чѝнит о̀д лӯдо̄га (о̀д лӯде̄) понашати се као луд. – За̏што чѝнӣш о̀д лӯдо̄га ка(д) то̑ није́си? чѝнит по̏да̄ се вршити нужду у кревет, а односи се на дјецу, болеснике или поремећене особе. – Ста̑ро̄ ѝ болесно̄ чеја́де је тѐрет у̀ кући, па јо̏ш ако чѝнӣ по̏да̄ се. II. чѝнит се 1. готовити се на ватри (нпр. неко јело). – Ста̏вићу ју́ху на о̀гањ, а ме̑со ми се ђа̏ чѝнӣ. 2. понашати се као особа која по неким својим својствима или по свом друштвеном положају као и материјалном више вриједи него што у ствари јест. – О̑н се чѝнӣ та̏мо ђе мо̏же! – Што̀ се прѝд нама чѝнӣш кад зна́мо ко̀лико пѝза̄ш?