Рјечник дубровачког говора

шѐтат се, ше̑та̄н се несвр. шетати. – Ту̀да̄ се мје̏штани ше́тају попо́дне̄ и у̏вече̄. изр. ше̑та̄ се ко О̀мер-па̀шиница подсмјешљиво на рачун држања гиздаве жене која има супериорно држање; вјероватно се поређење врши с кадуном Омер-паше Латаса, који је можда био познат Дубровчанима по гушењу устанка у Црној Гори (1861) и Херцеговини (1862). – Ћи̑ му се ше̑та̄ по̀ Плаци ко О̀мер-па̀шиница и ни̏кога нити ви̏дӣ нити гле̏да̄. по̑ћ (хо̀дит) шѐта̄ндо поћи или ићи кораком уобичајеним за шетњу. – По̀шли смо шѐта̄ндо кро̀с цијелӣ Ла́пад.