Рјечник дубровачког говора

ши́кат, ши̑ка̄н несвр. I. 1. љуљушкати дијете док не заспи. – Ши́кала сан дије́те сву̀ но̄ћ, па ми се са̑ме о̏чи скла́пају. – Ши́ка̄ње дјѐце̄ јон је јѐдӣнӣ по̀со̄. 2. (само 3. л.) кад вјетар некога пробија, продувава. – Пу̀штијо сан да ме ши̑ка̄ вје̏тар. II. ши́кат се 1. љуљати се у ходу, гегати се. – Ви̏дӣн издалѐка како се Је́ле ши̑ка̄. 2. излагати се вјетру. – Ши̑ка̄ш се у̀ то̄ та̀нке̄ блу̀зице̄ на вјетру̀шини.