Рјечник дубровачког говора

ђи̑р м мн. ђи̑ри, ген. мн. ђи́ра̄ (и: џи̑р) (тал. giro) ходање горе-доље или наоколо на истој релацији. – Учѝнили смо два́ ђӣра прико Страду́на и по̀шли до̏ма спа̏т. – У̀чинӣм сва̏ке̄ ве̏чери ђи̑р до Порпо̀реле̄. изр. у ђи́ру у проласку. – Ја́вили смо се јѐдан дру̏го̄му са̏мо она̀ко̄ у ђи́ру. би̏т у ђи́ру попримити знаке епидемије (о болести). – Гри̏па је у ђи́ру, чу̑ва̄јте се!