/ ја̏ма / изр. гр̀мӣ ѝз јаме̄; го̀ворӣ ѝз јаме̄ потмуло, мукло, из дубине. – Гр̀мјело је сву̀ но̄ћ она̀ко̄ ѝз јаме̄. би̏т ко у̀ јами обично за кућу или слично обитавалиште без видика или без сунца, свјетлости, зрака. – Не гу̀ста̄ ме о̀на̄ позицѝјо̄н за̀ кућу, о̀но̄ ти је ко у̀ јами.