Рјечник дубровачког говора

/ јѐдан / изр. јѐдна (јѐдно) ми о̀стаје̄ једино ми преостаје да урадим то и то; не остаје ми ништа друго него… – Јѐдна ми о̀стаје̄ да му ре̏че̄н како ми то̑ о̏дма тре̏ба̄. – Јѐдно ми о̀стаје̄ да га ѝшћера̄н ѝс куће̄.