Рјечник дубровачког говора

је̏цавац, -а̄вца m ген. мн. је̏цава̄ца̄ (и: је̏цало) онај који има једну врсту говорне мане. – По̀сто̄ је је̏цавац о̀тка(д) се прѝпо̄ о̀д нечега.