Рјечник дубровачког говора

је̏цат, -а̄н несвр. 1. имати говорну ману која се испољава у прекидању ваздушне струје приликом обликовања ријечи. – Ни́је о̑н му̏цав, о̑н са̏мо ма̏ло је̏ца̄. 2. тихо плакати или након великог плача се стишавати. – Ко̀лико је о̀во̄ дије́те пла̏кало, јо̏ш је̏ца̄.