Рјечник говора Прошћења

кала̀мида, -е̄, ж. — 1. црна фарба којом се премазују огледала. — Оћоравило ми огледало, скинула му се каламида. 2. прљавштина са траве, залијепљена за косу. — Пригријало сунце, па прионула каламида за косу.