Рјечник говора Прошћења

узбу́чати, -ӣм — 1. постати кисјео, љут (о млијеку). — Узбучало ми млијеко на овој облачини. 2. забољети. — Узбучала ми глава, боли ме. 3. правити буку, хучати. — Бучи јутрос ријека, послије ове кише.