Речник говора јужне Србије

ајду́к м (вок. ајду́ку и ајду́че) (ар.) (тур. haydud) 1. одметник од турске власти и борац против ње. 2. крадљивац. „Ајду́к је голе́м: чим смр́кне – у пља́чку!” (Мали Трновац).