Речник говора јужне Србије

гава́з м (ар.) (тур. kavas) 1. наоружани пратилац и телохранитељ; стражар. „И ото́ше па́шини гава́зи” (нар. пес.) (Павловац). 2. чувар манастира Св. Прохора Пчињског до 1912. године. „Ту́рци су одређу́вали гава́зи да чу́вав ма́настир” (Јабланица).