Речник говора јужне Србије

еса́пим (импф. еса́пешем; трп. еса́пен) (изв. од есап) несвр. сматрам; поштујем. „Ни за чове́ка га не еса́пи.“ „Та́тка не еса́пи, те ме́не?” (Врање).