Речник говора јужне Србије

изви́љкам (имп. изви́љкај; аор. ја извиљка́, ти и́звиљка; трп. изви́љкан) свр. с муком однегујем. „Рабо́тив ми и син и сна́шка, али га извиљка́ше дете́нце” (Врање).