Речник говора јужне Србије

изе́шник м 1. онај који много једе. „Тога ли изе́шника ће нара́ниш?” (Врање) 2. онај који искоришћава друге људе и наноси има зла. „Ће не изе́де, сла́тка, голе́м је изе́шник” (Врање).