Речник говора јужне Србије

ма́вам (имп. ма́вај; импф. ма́вашем; р. пр. мав́аја, -а́ла, -а́ло; трп. ма́вам) несвр. јурим, гоним. „Ма́ва га од кућу.” „Ма́вана же́на, голе́м cтpa” (посл.) (Врање). Ма́ва у́тке - ради непотребне послове. „О́на и рабо́ти и де́ца чу́ва, а он ма́ва у́тке” (Врање).