ма́вам (имп.ма́вај; импф.ма́вашем; р. пр.мав́аја, -а́ла, -а́ло; трп.ма́вам) несвр.јурим, гоним.„Ма́ва га од кућу.”„Ма́вана же́на, голе́м cтpa”(посл.)(Врање).Ма́ва у́тке - ради непотребне послове.„О́на и рабо́ти и де́ца чу́ва, а он ма́ва у́тке”(Врање).