Речник говора јужне Србије

нага́рим (имп. нага́ри; р. пр. нагари́ја, -и́ла, -и́ло) свр. навалим свом снагом; јурнем. „Фр́љи капу́т и нага́ри на рабо́ту.” „Нагари́ли по ње́га, али он ги по́бегна и не мога́ше му ни́шта” (Струганица).